Hrvatska
Ponedjeljak, 13 Ožujak 2017 15:21

PODUKE I UKORI MOJE MATERE FILOMENE Istaknuto

Ocijeni sadržaj
(0 glasova)
PODUKE I UKORI MOJE MATERE FILOMENE Tekst i snimak: Davor Grgat
DUGI RAT – U srijedu 8. ožujka, na Dan žena Dugoračani su se okupili u Narodnoj knjižnici, ne da bi prosvjedovali, nego da bi guštali u prekrasnoj poetskoj većeri, što im je omogućila Danica Bartulović, pjesnikinja rođena 1953. Godine u Kreševu Brdu u Dalmatinskoj zagori. Poznata je hrvatska pjesnikinjaa svoe radove najčešće crpi „U babinu bavulu“. Njeni radovi, često su objavljivani u nizu kulturnih i vjerskih časopisa u domovini i svijetu.Često nastupa u brojnim radio i tv emisijama, na smotrama književnog stvaralaštva. Piše pjesme, novele, eseje, osvrte na književna djela. Njen književni opus je svestran i pozamašan. Uz brojne tekstove u mnogim revijama do sada joj je tiskano četrnajest samostalnih zbirki poezije. Izabrane pjesme te knjiga proze Buđenje duše, objavljena je i radio drama Moja prija s pazara godine 2007. DHK i Pasionska baština proglasili su je pjesnikinjom godine na temu „Muka Kristova“.

Dugoračeni će ovu večer zaista zpamtiti, jer im se poznata pjesnikinja obrtila na njima poznatom izričju, kazivajuči detalje iz svakodnevnog života poljičkih seljaka, što je često oduševilo publiku, i stoga nije čudnovato da je često bila nagrađena dugotrajnim aplauzima, što su posjetioci na kraju popratili dugotrajnim ovacijama. Evo jedna od dvadesetak stihova, koje je gđa Bartulović uputila dugoračankama, u povodu ovogodišnjeg Dana žena.


PODUKE I UKORI MOJE MATERE FILOMENE

"Dobro me slušaj Danica
žensko si
pazi kako ćeš se vladati u mladosti i starosti moraš imati stida i reda držat do svoga ženskoga ponosa i karaktera nikad ne smetni s pameti žensko se svojin osinjon brani i pokriva
najprvo ne oblači svašta na se
ne gledaj na trenutnu modu
da koja magareću kožu navuče
druge bi brže boje za njon poletile
po robi se mora vidit da si žensko

ne nateži na se one gaćetine o trliša
ko kakva muškarača
ne beštimaj
ako te u društvu nagovaraju da uzmeš cigaretu da se nisi usudila jer ću ti prste osić ne zaviruj u one šporke knjige šta nji donose iz svita eno ti moj molitvenik

neka ti brnjica ne bude prikratka ni šlic do guzice uvik ti mora pokrivati kolina i kad sidiš pristojno sidi ispravi leđa skupi noge i podvuci nji podase

odića ti ne smi biti pritisna da ti svaka žunta iskoči žensko tilo u pristojnoj robi lipo vigura ne obuvaj na noge muške bakanđe koje su teže o tebe niti oblači one duge kapute ko vojničke šinjele ko oni šta ga je pokonji Pilip Carićev dnijo iz partizana ne skida ga sa sebe liti ni zimi kažu da u njemu i spava
kad se smiješ smij ti ne smi biti cirik
ko kad drobilica stine drobi
usta razvučena od uva do uva
zubi iskeseni ko u magareta ka se vaja u prašini nego čedan i divojački

kosa zapustana i padat po licu
sakrivat čelo i oči
da je svaki čas moraš zabaciva glavon
ko konj ka zabacuje grivu

na jeziku ne budi letičasta
nije dobro da ti je jezik brži od pameti ka rič izleti iz usta niko je više vratit nemere a stigne te di njon se najmanje nadaš

sva si nikakva suvonjava i blidunjava
ko da kapi krvi u tebi nema
pogledaj druge cure
crvene se ko jabuke
da nji po jednomu obrazu plesneš drugi bi puka ušćini se više puta za jagodice da malo porumeniš

zaboravi pisanje pisama i druge svoje zanimacije koje od mene kriješ znaš da ja sve znaden sve to zakopaj duboko u zemju i zaboravi di si zakopala

morala bi znat prest na kudiju
plest i krpit
krpež i trpež kuću drže
a ti suvoruka
neće te vrteno ni igla
ne iđu ti ženski posli nikako o ruke

ka se udaš nemoj da ti muž oda bez puca
na gaćan i jaketi
da mu se gaće vuku po zemji
ogrica od košuje okori od znoja
neobrijen i neošišan
zemjon zamejani cipala
koje nisu vidile patinu i bruškin
po mužu se žena sudi

nikad ga u društvu ne prikidaj u riči
niti ga kori
dobro pazi ka ćeš i kako to učinit
da ga ne bi prizirali judi
niti mu zaviruj u đep
kakvo je to muško koje nema u đepu za što se mašit čašu vina s društvon popit

ne mašaj se prva za zalogaj
da ti ne bi rekli da si oblaguzna
idi polako i pristojno
moš ulit prst vina i dolit vode
rakiju ne kuša jer se žensko na nju lako navuče

pazi kako i na što trošiš dinar
u kući ti nesmi manjkat ništa niti zaimji ko je dužan ne spava slatko i na Božić je tužan uvik ti mora priteć dinar makar jila samo kruv i kunpire

nikomu se nizašto ne tuži osim dragomu Bogu jer nevira samo čeka šta ćeš reć i s čin će te ocrnit ko se tuži sam se ruži niti se s kin svađaj jer u svađi čovik izlane šta misli najpametnije ti je svojin se vratin zatvaraj imat ćeš šta radit i svoji sto briga brigat

bolja ti je moja opomena nego da te tuđa kost opominje i šta god ti ko kaza ne budi lakovirna rasudi sama po svojoj pameti na kakav te put vodi

ne zaboravi
žena je stup u kući
ako ona padne past će krov i zidovi
na ognjišću drača i kupina resti

Danica Bartulović

, objavljena je i radio drama Moja prija s pazara  godine 2007. DHK i Pasionska baština proglasili su je pjesnikinjom godine na temu „Muka  Kristova“.
Dugoračeni će ovu večer zaista zpamtiti, jer im se poznata pjesnikinja obrtila na njima poznatom izričju, kazivajuči detalje iz svakodnevnog života poljičkih seljaka, što je  često oduševilo publiku, i stoga nije čudnovato da je često bila nagrađena dugotrajnim aplauzima, što su posjetioci na kraju popratili dugotrajnim ovacijama. Evo jedna od dvadesetak  stihova, koje je gđa Bartulović uputila  dugoračankama, u povodu ovogodišnjeg  Dana žena. 
PODUKE I UKORI MOJE MATERE FILOMENE
 
"Dobro me slušaj Danica
žensko si
pazi kako ćeš se vladati u mladosti i starosti moraš imati stida i reda držat do svoga ženskoga ponosa i karaktera nikad ne smetni s pameti žensko se svojin osinjon brani i pokriva
najprvo ne oblači svašta na se
ne gledaj na trenutnu modu
da koja magareću kožu navuče
druge bi brže boje za njon poletile
po robi se mora vidit da si žensko
 
ne nateži na se one gaćetine o trliša
ko kakva muškarača
ne beštimaj
ako te u društvu nagovaraju da uzmeš cigaretu da se nisi usudila jer ću ti prste osić ne zaviruj u one šporke knjige šta nji donose iz svita eno ti moj molitvenik
 
neka ti brnjica ne bude prikratka ni šlic do guzice uvik ti mora pokrivati kolina i kad sidiš pristojno sidi ispravi leđa skupi noge i podvuci nji podase  
 
odića ti ne smi biti pritisna da ti svaka žunta iskoči žensko tilo u pristojnoj robi lipo vigura ne obuvaj na noge muške bakanđe koje su teže o tebe niti oblači one duge kapute ko vojničke šinjele ko oni šta ga je pokonji Pilip Carićev dnijo iz partizana ne skida ga sa sebe liti ni zimi kažu da u njemu i spava
kad se smiješ smij ti ne smi biti cirik
ko kad drobilica stine drobi
usta razvučena od uva do uva
zubi iskeseni ko u magareta ka se vaja u prašini nego čedan i divojački
 
kosa zapustana i padat po licu
sakrivat čelo i oči
da je svaki čas moraš zabaciva glavon
ko konj ka zabacuje grivu
 
na jeziku ne budi letičasta
nije dobro da ti je jezik brži od pameti ka rič izleti iz usta niko je više vratit nemere a stigne te di njon se najmanje nadaš
 
sva si nikakva suvonjava i blidunjava
ko da kapi krvi u tebi nema
pogledaj druge cure
crvene se ko jabuke
da nji po jednomu obrazu plesneš drugi bi puka ušćini se više puta za jagodice da malo porumeniš
 
zaboravi pisanje pisama i druge svoje zanimacije koje od mene kriješ znaš da ja sve znaden sve to zakopaj duboko u zemju i zaboravi di si zakopala
 
morala bi znat prest na kudiju
plest i krpit
krpež i trpež kuću drže
a ti suvoruka
neće te vrteno ni igla
ne iđu ti ženski posli nikako o ruke
 
ka se udaš nemoj da ti muž oda bez puca
na gaćan i jaketi
da mu se gaće vuku po zemji
ogrica od košuje okori od znoja
neobrijen i neošišan
zemjon zamejani cipala
koje nisu vidile patinu i bruškin
po mužu se žena sudi
 
nikad ga u društvu ne prikidaj u riči
niti ga kori
dobro pazi ka ćeš i kako to učinit
da ga ne bi prizirali judi
niti mu zaviruj u đep
kakvo je to muško koje nema u đepu za što se mašit čašu vina s društvon popit
 
ne mašaj se prva za zalogaj
da ti ne bi rekli da si oblaguzna
idi polako i pristojno
moš ulit prst vina i dolit vode
rakiju ne kuša jer se žensko na nju lako navuče
 
pazi kako i na što trošiš dinar
u kući ti nesmi manjkat ništa niti zaimji ko je dužan ne spava slatko i na Božić je tužan uvik ti mora priteć dinar makar jila samo kruv i kunpire
 
nikomu se nizašto ne tuži osim dragomu Bogu jer nevira samo čeka šta ćeš reć i s čin će te ocrnit ko se tuži sam se ruži niti se s kin svađaj jer u svađi čovik izlane šta misli najpametnije ti je svojin se vratin zatvaraj imat ćeš šta radit i svoji sto briga brigat
 
bolja ti je moja opomena nego da te tuđa kost opominje i šta god ti ko kaza ne budi lakovirna rasudi sama po svojoj pameti na kakav te put vodi
 
ne zaboravi
žena je stup u kući
ako ona padne past će krov i zidovi
na ognjišću drača i kupina resti
 
Danica Bartulović